Naprotiv

2004-12-27T23:14:00.000-08:00

Naprotiv, narodna medicina, iako usmena, nepisana, bez naučnih pretenzija, nikad nije napuštala beli luk, nego ga je vekovima uporno i tvrdoglavo čuvala i prenosila s kolena na koleno, Ne želimo ovde da hvalimo sve što je u narodnoj medicini da ne bi, možda, neko pomislio da je sve ispravno što je u njoj. Ne, to nikako! Ali smatramo da je već krajnje vreme da se pristupi naučnom proučavanju naše narodne medicine, tako bogate riznice vekovnog iskustva stečenog u bedi i nevolji. Pred narodnom medicinom se ne smeju zatvarati oči i, kao ono noj, zabadati glavu u pesak. Kao što u školskoj, naučnoj medicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreišvo, tako ni u narodnoj nije sve rćavo i pogrešno. Tek od onoga dana kad budemo dobro upoznali našu narodnu medicinu, moći ćemo doneti tačniji i objektivniji sud o njoj i preduzeti uspešnije korake protiv nadrilekarstva. A dotle će svi naši napori biti samo nagađanja i dosta često pogrešno mišljenje. Uostalom, ako otvorimo današnje knjige i udžbenike za medicinare, veterinare i farmaceute, videćemo da su mnoge droge, koje se danas upotrebljavaju u naučnoj medicini i koje imaju ogroman značaj za terapiju, primljene iz narodne medicine: digitalis iz Engleske, tvrda ražena glavnica od naroda u Srednjoj Evropi, kininova kora od starosedelaca Perua, ipekakuana od starosedelaca južnog Brazila, čaulmogra od Indusa, gorocvet od ukrajinskih seljaka ...
Kad se ima u vidu još i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupačan, onda ima još više razloga da se on prouči. Jer najpre treba da ispitamo domaće lekovite sirovine, pogotovu one koje narod vekovima uspešno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje, kao što su beli luk, travaiva, lincura, kičica, kamilica, nana, odoljen, kantarion i druge.

Beli luk je naš

2004-12-27T23:13:00.000-08:00

Beli luk je naš univerzalni narodni začin , sirotinjska hrana i najvažniji preventivni lek. Y narodu, beli luk je lek za sve, prema kome se ima vrlo veliko i nepokolebljivo poverenje. Y tome gotovo fanatičnom iskonskom verovanju ide se često tako daleko da se beli luk i danas u nekim domaćinstvima na selu upotrebljava ne samo kao preventivno već i kao mađijsko zaštitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih »nevidljivih opasnih sila«, dakle, kao sredstvo za bajanje, vračanje, čini i mađije. Iskonsko verovanje u lekovitu, zaštitnu i mađijsku moć belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijalnom i duhovnom životu našeg naroda. Nema u nas seoske kuće koja ne sadi luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao začin u razna jela. Y proleće i za vreme nekadašnjih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Za vreme raznih epidemija tifusa, kolere, kuga, dizenterije, gripa i uopšte kad god se javljao velik pomor naroda od zaraznih bolesti, uvek je kao preventivno i kurativno sredstvo preporučivan i svakodnevno upotrebljavan, pre svega, beli luk. Kad je majka spremala sina u vojnike, kćer među mladež, a jedro dete na ulicu, uvek se negde u odelu ili oko tela krilo malo belog luka (amajlija). I danas mnogi na put ne kreću bez belog luka.
Malo je naših domaćih biljaka kojima se pridaje tolika važnost i u koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema belom luku. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i naučno ispituje u hemijskim i mikrobiološkim laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama, da su dobijeni dobri rezultati u lečenju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina štitili i lečili na primitivan način belim lukom, onda se još više nameće potreba za proučavanje upotrebe ove biljke u narodnom životu, narodnoj ishrani, a pre svega u narodnoj medicini. Tome treba dodati još i onu široku polivalentnost belog luka, ne samo kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakidašnja hrana, znači, lek, a ponekad i kao mađija, već i zbog toga što je i njegovo fiziološko, lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Naime, i u narodnoj i u naučnoj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za lečenje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti, kako iznutra tako i spolja. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk priznavale za lek i službene medicine raznih naroda, ali je u poslednjim vekovima, a naročito u XIX veku gotovo potpuno izbačen iz farmakopeja. Tek u I, a naročito u II svetskom ratu i posle njega počinje pravo naučno proučavanje belog luka zajedno sa izvanrednim radovima na izučavanju i otkrivanju bakteriostatičnih lekova tipa penicilina, streptomicina, dakle, antibiotika (vid. članak Fitoncidi).
butlooking cheaterclub cheatingclub

rentrave

Naprotiv

Beli luk je naš